Još od rane mladosti, shvatio sam da je, za mene, putovanje najbolji način saznavanja. Nikad nisam gubio svoju hodočasničku dušu, te sam rešio da vam saopštim neke od lekcija koje sam naučio u nadi da će to biti od koristi drugim poklonicima putovanja.

1. Izbegavajte muzeje. Ovaj savet može zvučati nerazborito, ali da ga razmotrimo za čas: kad se nađete u nepoznatom gradu, nije li mnogo zanimljivije procunjati i osetiti njegovu sadašnjost nego tragati za prošlošću? Neki osećaju obavezu da posete muzeje jer su od prvih godina učeni kako se putovanje svodi na pribegavanje ovakvom obliku kulture. Ne želim da dovodim u pitanje važnost muzeja, ali poseta njima zahteva vreme i objektivnost – morate znati šta želite da vidite jer ćete u suprotnom osećati da ste videli jedan broj stvari koje su od temeljne važnosti za vaš život, ali nećete znati šta ste i stvari videli.

2. Posetite barove. To su mesta gde se odvija život, ne u muzejima. Barovi nisu disko klubovi, već mesta na kojima se ljudi susreću da popiju piće i provedu neko vreme, kao i mesta na kojima su ljudi uvek raspoloženi za ćaskanje. Kupite novine i sedite u stranu gledajući ljude koji dolaze i odlaze. Ako neko započne razgovor – nema veze o čemu – jednostavno se priključite: ne možete proceniti koliko će lep neki put biti ako gledate samo prvih nekoliko metara.

3. Uspostavite kontakt. Najbolji turistički vodič je neko ko živi u toj oblasti, zna puno o njoj, ponosan je na svoj grad, ali ne radi za neku turističku agenciju. Izađite na ulicu i nađite nekoga sa kim biste voleli da porazgovarate i upitajte ga nešto (“Gde mogu da nađem katedralu?” “Gde je ovde pošta?”). Ako ne upali, odaberite nekoga drugog. Tvrdim vam da ćete do kraja dana imati sjajno društvo.

4. Putujte sami, ili sa partnerom ako ga imate. Ovakav način putovanja zahteva malo više truda, jer niko drugi neće brinuti o vama, ali je to jedini način da ostavite iza sebe sopstvenu zemlju. Grupna putovanja su samo nedovoljno prikriven način da otputujete u inostranstvo i tamo pričate svojim jezikom, pratite uputstva i savete vodiča i više pažnje poklanjate tračevima nego mestima koje obilazite.

5. Ne pokušavajte da poredite. Ne poredite ništa – niti cene, ni čistoću, kvaltet života, saobraćaj – ništa! Ne putujete da bi dokazali da živite u boljim uslovima nego drugi; vi ste tamo najpre da saznate kako drugi ljudi žive, šta možete od njih naučiti, kakva je njihova svaodnevica i šta je za njih od izuzetne važnosti.

6. Pođite od ideje da vas svako razume. Čak i ako ne govorite jezik zemlje koju posećujete, nemojte biti zabrinuti: ja sam bio na mnogo mesta gde mi je bilo nemoguće da komuniciram rečima, ali sam uvek uspevao da dobijem pomoć, uputstvo kuda da idem, korisnu preporuku pa čak i “nađem srodnu dušu”. Neki ljudi misle da će putujući sami otići na put na kome će zauvek biti izgubljeni. Sve što vam je potrebno je hotelska kartica u džepu u slučaju da je neophodno da uhvatite taksi i uputite taksistu gde da vas odveze.

7. Ne kupujte previše. Trošite novac na stvari koje ne morate nositi: veče u pozorištu, obrok u restoranu ili izlet. U današnjem globalizovanom svetu interneta, možete kupiti sve što vam je potrebno a da ne platite prekomerni prtljag.

8. Ne pokušavajte da obiđete ceo svet za mesec dana. Mnogo je bolje provesti četiri ili pet dana u jednom gradu nego obići pet gradova u jednoj sedmici. Svaki grad je kao jogunasta žena i dozvoliće vam da je zavedete i otkriće vam se u potpunosti samo onda kad mu to bude po volji.

9. Putovanje je avantura. Henri Miler je rekao da je mnogo važnije otkriti crkvu za koju niko nikada nije čuo, nego otići u Rim i osetiti se obaveznim da posetite Sikstinsku kapelu zajedno sa još 200.000 turista koji vam vrište u uvo. Obiđite Sikstinsku kapelu, ali takođe proskitajte ulicama, istražite prolaze i dozvolite sebi da upijete slobodu traganja za nečim što ne prepoznajete, ali sa sigurnošću da ćete to naći i da će vam to otkriće promeniti život.

Futura/Novinar.com.ba