Piše: Konan Barbarić

Suvise je ovaj narod patio od nereda, nasilja i nepravde, i suvise navikao da ih podnosi sa podmuklim roptanjem ili da se buni protiv njih, vec prema vremenima i okolnostima. Izmedju zlokovarnih, osvetnickih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo oni su neosetljivi i nepristupni. Ponekad se covek pita da nije duh vecine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, mozda, nikad vise nece ni moci nista drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga cini. (I. Andric)

Jah...

Fino je to Ivo rek'o...

I zaista, mora se čovjek zapitati, jesmo li toliko tolerantni?...

Ili smo pomalo kukavice?...

Ili jedno i drugo...

Što može očekivati od života tolerantna kukavica?...

Naravno da je riječ o jadu i bijedi...

Život takve ne nagrađuje...

Netko će reć', pa bio je , garib, dobar...

Nekad, kad se sjete, ako se sjete...:-)

I to je maksimalno što možemo dobit'...

Kako se može naš narod boriti za svoja prava...

Kad se zahvaljuje vozačima koji ga puste na zebri da normalno pređe ulicu?...

Zahvale se kulturno sa osmijehom...

Netko mahne vozaču...

Pa, bola'...

Imaš pravo prvi preć'...

I on te mora pustit'...

Kakvo crno mahanje i zahvaljivanje?...

Pitanje je sad, znamo li mi da imamo pravo preći cestu...

Ili se bojimo da nas ne nadigne na haubu i propisno nagazi?...

Ma znamo...

Ali...

Zagazi ti prvi kad si car...

A dečko se zaletio u bijesnu autu...

Nismo mi ludi...

Znamo da će nas satrat'...

I da ćemo najvjerovatnije krivi bit'...

Što nisi gled'o prvo lijevo pa desno?...

Ku'š na cestu k'o bizon?...

Da ne govorimo o mogućim komplikacijama kad se dođe do policije i uviđaja...

Nismo mi ludi...

Znamo da se hrabrost i neka društvena svijest ovdje ne isplati...

Čak i kada tražimo ono što nam pripada...

Te za koga radiš, 'ko te posl'o?...

Nisi ti to sam...

Neko ti je sve to kaz'o, kako ćeš i šta ćeš...

Nije mala šala imat' podanički mentalitet...

Usađivan godinama...

Jah...

Moj Ivo...

Sve si ti to dobro rek'o...

Čujem da si često bio tužan i sam, sa svojim mislima...

Da se svatko naljutio na tebe...

Ali, neka si pojasnio...

Valja ti para ona svjetlost u gradu...

Što prvo primjetiš poslje buđenja...

Kad to pročitamo, zavolimo sami sebe...

I svoju zemlju...

Osjećamo se posebni, s posebnim darom...

Valjda ima veze što je baš nas to zapalo...

Od toga se polazi...

E, stani sad da pređem...

Prvo ću te trznut' da prikočiš, pa zagazit'...

I namjerno ću polako prelazit'...